Hodanje je osnovni prirodni oblik kretanja primereno svim uzrasnim kategorijama, bez obzira na stepen njihove fizičke sposobnosti. Hodanjem se omogućava da u određenoj meri poveća fizička kondicija. Ovu vrstu aktivnosti uglavnom koriste rekreativci, gosti hotela, amateri, porodice sa malom decom, starije osobe i osobe koje se nalaze u fazi oporavka od nekih bolesti za čiji je oporavak nephodno kretanje. Pored priprodnih staza i trim staze pružaju takve mogućnosti da se na njima hodanje može planirati i trenirati, odrediti intezitet i obim trajanja a usput se mogu odraditi neke vežbe tj. stanice koje se nalaze na njima, jer hodanje nije aktivnost koja se radi visokom intezitetom već uglavnom srednjim i umerenim intezitetom.
Primenom različitih modela hodanja uz primenu određenog inteziteta, obima i opterećenja doziranja, mogu se postići značajni efekti poboljšanja kardiovaskularnog i respiratornog sistema.

Postoje različiti načini hodanja, nabrojaću neke od načina koji se mogu koristiti:
 hodanje na prednjem delu stopala,
 hodanje na spoljašnjem delu stopala,
 hodanje na petama,
 hodanje na unutrašnjim delovima stopala,
 hodanje u čučnju,
 hodanje celim stopalom, prsti unutra i spolja,
 hodanje četvoronoške,
 hodanje unazad,
 hodanje u stranu,
 hodanje nogom pred nogu i dr.

Sva navedena kretanja se mogu izvoditi pojedinačno i grupno i to u različitim uslovima, kako vremenskim, tako i prostornim sa i bez korišćenja radnih stanica na trim stazi.
Čovek pre svega hodanjem održava svoju vitalnost, dovodi do poboljšanja radne sposobnosti, jača zdravlje i doprinosi da svaki učesnik i sam prijatno oseća

Организована пешачка тура, планина Тара

Kako bi hodanje doprinelo zdravlju svih učesnika, potrebno je da se vodi na neki način evidencija kretanja, da se korisnici upoznaju sa osnovnim karakteristikama prirodnih staza i trim staza ako je koriste, o njenoj dužini, broju stanica, načini savlađivanja istih, opterećenju, nadmorskoj visini i slično.

Jedan od osnovnih pokazatelja pravilnog optrećenja prilikom hodanja je naše subjektivno osećanje. Čovek je najbolji barometar sam za sebe. Hodanje kao rekreativna aktivnost treba da ima prijatan karakter sa takvim tempom kretanja da dođe do prijatnog zamora. Tempo i ritam hodanja iz dana u dan menjati i povećavati. Postepenim povećanjem tempa kretanja povećaćemo i opštu sposobnost organizma (privikavamo disajne organe i organe za krvotok na veća opterećenja).

Radi efikasnije kontrole sopstvene kondicije stručnjaci preporučuju korišćenje tkz. “kondicionih stepenica”, to je ujedno tabela evidencije pređenih kilometara u određenom vremenskom periodu.