Durmitor je planina izuzetne lepote, spada u prirodna remek dela. Obiluje planinskim vrhovima i brojnim ledničkim jezerima, okružen je bogatim četinarskim šumama. Brze i bistre reke plnine Durmitora stvaraju predivne kanjone i klisure, među kojima se posebno ističe kanjon reke Tare. Bogata flora i fauna kao i kultuturno nasleđe Durmitora privlače mnoge ljubitelje prirode iz celog sveta. Zbog svoje lepote i netaknute prirode, planina Durmitor sa okolnim predelima, proglašena je nacionalnim parkom 1952. godine.
Planinski masiv Durmitora se nalazi na severozapadu Crne Gore i čini ga prostrana visoravan (na 1.500 metara nadmorske visine), ispresecana dubokim kanjonskim dolinama, natkrivena planinskim vrhovima od kojih je čak 48 visoko preko 2.000 mnv.
Veruje se da planina, najverovatnije, ime dobila od keltske reči dru-mi-tor što u prevodu znači „voda sa planine’’.
Oštri vrhovi i grebeni čine ga idealnim mestom za planinarenje zimi i leti. Kružni put oko njegovog ruba dugačak je svega 90 km. U tako relativno malom području masiv Durmitora, ima 48 vrhova iznad 2000mnv, od čega 40 preko 2100mnv, 27 preko 2200 mnv, 18 preko 2300 mnv, 7 preko 2400mnv i samo jedan preko 2500 m (Bobotov Kuk 2523mnv).
Na istom tom području ima 17 jezera iznad 1400 mnv, od čega 11 iznad 1500 mnv, 9 iznad 1600 mnv, 4 iznad 1700 mnv, dva iznad 2000mnv (Zeleni vir i Miloševa lokva), a najdublje je Crno jezero (49 m). Na istom tom području ima 27 markiranih i 12 nemarkiranih staza. Markiranih staza ima preko 2000 km a prolaze kroz sve delove Durmitora i otkrivaju sve lepote ovog nacionalnog parka. Posebnost Durmitora je u lepoti raskošnih planinskih pejzaža, u osvajanju visina od kojih zastaje dah i s čijih vrhova se pružaju fantastični pogledi na udaljene horizonte kanjona Pive i Tare, te najviših planina Albanije, Srbije i Bosne (Prokletije, Kopaonik i Zelengora).

Prilikom izbora odeće i opreme za boravak na područiju Durmitota mora se imati u vidu da je ovo planinski kraj koji karakterišu ekstremni klimatski uslovi, nezavisno od godišnjih doba. Zbog toga sledeći predmeti su poželjni za planinske šetnje, a neophodni za planinske ture: mali ranac do 30l u kojem treba da imate bar 2l vode, neki energetski bar ili sušeno i koštunjavo voće, trek pantalone, duboke trek cipele , trek štapovi, aktivni veš dugih rukava, polar dukserica, nepromočiva jakna (soft shell), naočare za sunce i krema za sunčanje, šešir ili kačket.

NIKADA SE PO PLANINSKIM VRHOVIMA DURMITORA NE KREĆITE SAMI, VREMENSKU PROGNOZU DOBRO PROSTUDIRAJTE ILI SE RAPITATJTE SE KOD LOKALNOG STANOVNIŠTVA…NA POHODE IDETE ISKLJUČIVO ZDRAVI…ANGAŽUJTE ISKUSNE VODIČE…IMAJTE KVALITETNU OPREMU…
DURMITOR JESTE PRELEPA PLANINA, ALI PLANINA KOJA GREŠKE NE PRAŠTA…

PLANINARSKA STAZA: BOBOTOV KUK (2523mnv)
Prevoj Sedlo, Uvita Greda, Zeleni vir

U daljem tekstu opisaću neka zapažanja tokom uspona na najviši vrh Durmitora, Bobotov Kuk i upoznati vas sa nekim karakteristika ovog planinskog masiva.

Početna tačka ovog uspona počinje na prevoju Sedlo (1907 mnv). Tu je proširenje, inprovizovano, na kojem se može parkirati. Ukoliko naletite na lica iz Nacionalnog parka naplatiće vam parking 3 eura, plus dva eura po osobi boravišnu taksu.

Kako stići do prevoja Sedlo?

Iz Žabljaka treba voziti prema Šavniku a na izlasku iz njega treba skreneti prema Trsi i Pivskom jezeru.Postoji i drugi put koji se ukršta sa navedenim putem, koji je ujedno kraći ali u dosta lošijem stanju. On vodi od Žabljaka i na samom izlasku iz naseljenog mesta, skrenite desno, prateći putokaz za ski centar savin kuk. Nakon par kilometara stižete do raskršća, desno Savin kuk, levo Virak, a vi produžite pravo sve do prevoja Sedlo prolazeći kroz bajkovite predele durmitora.
Nakon skretanja sledi 14 kilometara uskog asfaltnog puta do prevoja Sedlo. Put vodi iznad Pošćanskog jezera oko Durmitora tako da se jasno vidi Savin Kuk (2313 mnv), Stozinom (1905 mnv) i Pošćanska planina sa desne strane. Ispod Stozine je Pošćenski Do sa nekoliko jezera (Suva Lokva , Modro Jezero, Srablje Jezero i Talasasto Jezero). Neposredno pre izlaska na Sedlo, pod Uvitom Gredom pored samog puta, nalazi se označeni izvor pijaće vode. Nasuprot stozinom je Sedlena Greda (2227 mnv) sa vrhom Zupci (2148 mnv), a nešto niže je Ranisava (2084 mnv).
Sedlo je prevoj na 1907 metara nadmorske visine, a nalazi se između Sedlene Grede i Uviti Grede. Za vreme vožnje zadnjih 14 km uskog asfaltnog puta treba dobro paziti na promet iz suprotnog smera.

Uspon sa prevoja Sedlo

Pre nego što krenete na uspon, proverite obavezno još jednom vašu opremu, naročito vodu (minimum 2l po osobi). Ne budite lenji, dobro se istegnite i uradite vežbe zagrevanja svih mišićnih grupa. Na samom startu uspon kreće naglo i zato se dobro pripremite. Na uspon sa Sedla savetujem vam u letnjim mesecima da krenete najksnije u 06.00 časova, kasnije je velika gužva na stazi, a samim tim povećava se i rizik od raznoraznih opasnosti u planini.

Uspon najpre vodi po utabanoj stazi sa dosta trave i sitnog šljunka, zatim po siparu da bi na kraju u oštrom usponu izašli na prevoj između Sedlene grede i Vetrenih brda (2231 mnv). Nakon pređenih nekih 500 metara dolazi se do prve opasnosti i povećane opreznosti u vidu kuloara koji je obezbeđen sajlom. Oprezno ući u stenu, hvatovi i gazišta su vidljiva i sigurna. Ko se plaši visine ne preporučuje se da uopšte ide na ovu turu, a i oni koji su prvi put na ovakvom terenu, savetujem da ne gledaju prema litici.Telo i pogled uvek ka steni. Posebna opreznost pri povratku.

U tom delu uspona savladava se visinska razlika od 100 m. Ako niste vešt penjač nemojte ići kroz kuloar, nego pređite ga i nastavite uspon levom stranom,uhodanom i neopasnom, delimično travnatm stazom. Nakon izlaska napravite pauzu i uživajte u pogledu na visini od 2000mnv. U nastavku staza vodi vijugavo gore – dole, kroz dolinu koja se zove Surutka, prolaskom kroz nju izlazi se na prevoj sa kojeg se pruža jako lep vidik na Bobotov Kuk i Đevojke. Pre nego što se spustite sa ovog prevoja usput nailazite na izvor bogat vodom, jasno je obeležen i ako zastanete čućete njegovo žuborenje. Dobro zapamtite ovaj izvor jer je on tokom letnjih meseci jedini na ovoj stazi, naročito je značajan prilikom povratka sa Bobotovog Kuka. Od prevoja Sedlo do izvora ima nekih 40-45 minuta hoda, tako da možete na izvoru napuniti flašice sa vodom, kako ne bi nosili vodu uz uspon Sedlo-Uvita Greda

Ispod prevoja je velika provalija, a na njenom dnu je jezerce Zeleni Vir. Ovo jezerce se nalazi na najvišoj nadmorskoj visini na Durmitoru. Tu treba predahnuti pre završnog vrlo oštrog uspona na prevoj podno vršne stene Bobot Kuka ( 2523 m ).

Od Zelenog vira staza se počinje oštro uspenjati, u krivinama, kroz zelenu padinu isceđen između Djevojke i Lučinog vrha. U ovom delu uspona koji je dosta fizički zahtevan potrebno je posebno se koncentrisati i pripremiti. Nije loše imati u stenovitom delu i zaštitni šlem. Staza ide u cik cak i postoji opasnost od odrona kamena koji se velikom brzinom kreće ka podnožju. Već na smom početku uspona prealzi se preko stenovitih gromada i sipara, da bi se potom ušlo u kuloar, stenu obezbeđenu sajlom, nakon savladanog kuloara počinje pravi uspon koji iziskuje izuzetnu fizičku kondiciju. Kako se povećava nadmorska visina i težina penjanja se otežava. Pri dolasku na prevoj savetujem dobar i odmeren odmor. Prilikom fotografisanja boti posebno oprezan. Kada se dobro odmorite dobro procenite da li imate snage za dalje ka vrhu Bobotov kuk ili se pripremite za povratak.Planina i vrh su uvek tu, neće nigde pobeći…Procenite svoje psihofizičke sposobnosti, poslušajte i savet vodiča ili starijeg planinara i tek onda krenite napred.

Izlazak na Bobotov Kuk

Nakon kratkog predaha, savetujem da se na samom prevoju ostavi suvišna oprema. Ako neko ne ide dobro će doći da pričuva dok se ostatak ne vrati sa uspona.Staza dalje vodi ispod Bobotov Kuka na prevoj sa desne strane Bobotovog Kuka, a onda kreće levo ka malom prevoju na levoj strani koji spaja Bobotov Kuk i Djevojke. Tu je Škrčki pogled (2420 mnv ), najbolje mesto odakle se vide Škrčka jezera i kanjon reke Sušice.

Staza zalazi iza Bobotovog Kuka i njegovom desnom stranom izbija na sam vrh. Ovaj deo uspona je dosta oštar ali nema nikakvih teških elemenata ako se izvodi u vreme kada nema snega. Ukoliko ima snega, za savladavanje ove strmine potrebna je alpinistička oprema (dereze , cepin , uže , šlem). Sam uspon na vršnu stenu počinje sa prevoja na istočnoj strani, vodi ispod stene na njenu zapadnu stranu gde je sledeći prevoj. Za ovaj deo u zimskim uslovima takođe treba alpinistička oprema. Sama stena Bobotovog Kuka je osigurana sajlama, ali to uglavnom nije ni potrebno jer je površina stene veoma neravna i stoga pogodna za hvatanje i oslanjanje , a uglavnom se ne odlama. S vrha se pruža pogled u svim pravcima a najljepši vidik je na Škrtčka jezera , Prutaš i na zanimljive Šarene pasove. Na sam vrh može se popeti bez zaštitne opreme, ali svakako savetujem dodatno osiguranje i opremu ako je imate, pogotovo ako se sa vama nalaze deca istarije osobe, kao i osobe koje nisu baš vične oenjanju uz stene. Slobodno upotrebite sigurnosni pojas i naveze i uspon će biti lagan, kao i silazak koji je dosta zahtevniji.

Svim budućim ljubiteljima prirode želm puno uspeha u pohodu na Bobotov Kuk. Dobro se informišite o trenutnim prilikama na Durmitoru, pratite vremensku prognozu, osluškujte planinu i budite strpljivi….IZGUBITE SE U PRAVOM SMERU