Položaj sela. – Krčmar je planinsko selo i leži neposredno pod severnim podnožjem Manjena, a na obema obalama Krčmarske reke. Seoske su kuće uz Reku i to po padinama, pojedinih maljenskih brda, spuštajući se do samog rečnog korita. Zemljište je brdovito, po sve strmo i šumovito…

Ime selu. – Za ime Krčmar vezana je ova narodna priča, koju zna ne samo svaki seljak iz sela, nego mnogi i iz okoline. Priča se da je pod Dobrošem, u samoj Reci, bila nekad neka velika putnička krčma (mehana), koju je držala Krčmarica Mara, ona što se peva u narodnim pesmama. Zbog toga što je naseljeno oko ove krčme i selo dobilo je ima Krčmar.

Starine u selu. – Ni u jednom selu ove oblasti nema više starih znamenitosti kao ovde.

1. Ispod grada, niz Reku, na mestu gde u nju utiče jedan postok s Čubrice, i danas se raspoznaju zidovi i suhomeđine nekadašnjeg gradića Bijele Stijene. Po njivama i danas se izoravaju ostaci od sudova, starog oružja, alata i kamena, a malo po dalje uz brdo je i staro gradsko groblje, samo je šteta što je s vrlo malo spomenika, gde i ono što ima, bez natpisa je.

2. Za bitku između Dušana i Madžara u ovom kraju priča se ovo. Dušan je s vojskom došao na Maljen i tu zaostao i vojsku poslao niz planinu da ide pred Madžare. Car, veli priča, za sve vreme, dokle mu nisu stigli glasovi o dobivenoj pobedi, zadržao se na Kraljevom Stolu, koji je po njemu dobio ime, a kad je dobio izveštaj o bitci, onda je sišao u Belu Stenu i tu je sačekao vojsku, pregledao je i pošto se odmorio, vratio se u Prizren.

3. Kroza ovo selo prolazio je odavna stari put koji je spajao posavske oblasti sa Pomoravljem. Njim se od Sremske Mitrovice, Šapca i Valjeva išlo za Čačak, Kruševac i dalje. Ovo je sve do 1840 god bio jedini put za Požegu i Užice, od tada je napušten, kad je prosečen nov put niz Lastru i preko Bukova. Na ovom putu pod planinom i danas će svaki Krčmarac upozoriti putnika na zidine doma i krčme Krčmarice Mare, koje su može biti iz poznijeg doba.

4. Po dnu sela je stara crkva, koja je pod visom Orlovcem. Za zidanje crkve narod vezao je ovu priču. U ovom selu često se zadržavao Kraljević Marko, gde su kao uspomena na njega ostali Markovi Čanci na Peharu, za koje se priča, da ih je Markov Šarac iskopao svojim nogama, kad mu se gospodar žedan nije mogao napiti vode, jer se voda nije imala gde zadržati. U selu jedanput zanoći u crkvi Krčmarice Mare, Markov brat Andrija i kad se opio, Mara nagovori neke svoje ljude te ga ubiju. Čuo Makrko da mu je brat poginuo pa dođe u Krčmar. Maru ubije i sve što je njeno rasturi i rasproda i otide turskom caru i od njega dobije ferman da zida crkvu. Čim je dobio ferman došao je u selo i na mestu, gde je bio ranije ukopao svoga brata Andriju sazida crkvu, tako da je sa sobom doneo sav materijal, pošto u ovoj pustinji, onda nije bilo žive duše. Narod priča da je i danas grob Andijin u sarkofagu u desnom zidu (Starac  Jovica Bošnjaković iz Golupca, koji mi je dao mnoge, odlične i pouzdane podatke o više sela iz svoje okoline i o više porodica iz tih sela, pričao mi je da je njegov otac, opravljajući crkvu posle paljevine s protom Stevanom, video svojim očima uzidan sarkofag Andrije, brata Kraljevića Marka i da su ga iznova uzidali, pošto je prethodno prota održao parastos).

Crkva je mala i doziđivana: sva je od kamena i iznutra živopisana, nekoliko puta paljena i napuštana, a poslednji put je podigao i obnovio prota Stevan Grbović, koji je bio paroh ove crkve i umro 1802 god.

Kad je ova crkva postala svetovnom crkvom niko ne pamti, a da je bila manastir očuvalo se u pričama i u tradicijama pojedinih porodica.

BELA STENA

Ovde se zapravo radi o pograničnoj trđavi prema Ugarskoj koja je postojala još u vreme Nemanjića, razrušena od strane Mahmud-paše 1458. godine. Postojala je tvđava sa podgrađem, jer dužina zidova iznosi 70-80 metara. pored zidova danas se može još videti dobro očuvana platna, jedna kula i na njoj kamena kapija.

Kako stići do Bele Stene

Belu Stenu lako je pronaći, put do nje vodi u selu Krčmar, odmah iza kafane, pre mosta, ima široko makadamsko skretanje.Putovanje nastaviti nekih tri kilometra ,,glavnim’’makadamskim putem i on će Vas dovesti do same stene. Tu možete ostaviti auto i napraviti šetnju oko stene i uživati u lepotama prirode i Krčmarske reke.

Za preve avanturiste i ljubitelje dobre pešačke ture preporučujemo šetnju do samih Divčibara. Uspon jeste, ali je priroda prelepa. Prolazite kroš šumovite predele ispresecane planinskim livadama.

Ukoliko ne želite ići na Divčibare možete napraviti kružnu turu Bele Stene-Kuline, Bele Stene.

Na sve ove avanture mogu Vas povesti naši iskusni vodiči.

Spkremite fotoaparate, osmeh na lice i uživajte.